Planiranje
Subota 10. maj je bio pravi dan za jedrenje. Prognoza je bila obećavajuća, sa blago labilnom atmosferom za veliki deo centralne Srbije.
Potencijalna razdaljina za prelet određenim tipom (levo) i Emagram za Divce u 13:00 (desno)
U veče 9. maja predat je optimističan plan leta na ARO Beograd: LYVA (Aerodrom Divci) – ŠID – LYKG (Aerodrom Kragujevac MIND) – LYVA, zadatak deklarisan u IGC zapisivaču leta i spremljena oprema za sutrašnji let.
Zadatak za 10. maj.
Dolazak na aerodrom i prpreme za letački dan
U 9 ujutru 10. maja, aerodrom Divci kod Valjeva, dom Aerokluba Valjevo, kreće da vrvi od života. Još sa Miloša Velikog se vidi rani razvoj kumulusa (Cu) iznad Povlena i Divčibara, zadnje dvorište aerodroma Divci.
Jutarnje praženjenje hangara i čišćenje platforme, Cu u pozadini iznad Povlena u razvoju. Vide se Blanik L-13 trenažna jedrilica, Std. Cirrus ‘CEO’ i Vuk T, još na prikolici, u pozadini.
Početak ‘vremena’ se očekuje već oko 11:00 po lokalnom vremenu. Hangar se prazni i letelice prvi put taj dan vide sunce in nebo pod kojim će leteti. Obavljaju se pretpoletni pregledi jedrilica i druge tehnike (vitlo, pista, itd.) i sastavljaju jedrilice koje su bile skloplene na svojim prikolicama.
U 10:00 održava se brifing sa poslednjim pregledom vremena i planom dana. Piloti zadužuju jedrilice i deklarišu svoje želje, različite funkcije (koordinator letenja, vitlo operater, povratno vitlo, itd.) bivaju podeljene i redosled letenja na trenažnoj jedrilici Blanik L-13 je određen za početnike. Dogovor je napravljen sa zemaljskim ekipama za slučaj vanterenskih sletanja i prikolice za transport jedrilica su spremne.
Sledi malo vremena tišine i razmišljanja o današnjem zadatku. Kontempliranje vremena i poslednje provere čeklisti. Vreme otkucava 11:00 i jedrilice se odvlače na start.
U 11:00 jedrilice (K8, Blanik L-13 i Std. Cirrus) se odvlače na start u iščekivanju vremena i prvih termičkih stubova u okolini aerodroma.
Poletanje i prvi krak (LYVA – Šid)
U 11:48 prvo poletanje ‘sonde’ (Std. Cirrus, ‘CEO’) na vitlo, visina otkačinjanja 320 m, i prvo kačenje termike iznad Divačkih brda u severnom školskom krugu aerodroma. Po centriranju termičkog stuba javlja zemlji da je vreme ‘tu’ i sve ostale jedrilice se spremaju za poletanje na vitlo.
Vitlo i jedrilica u fazi poletanja.
Protagonist ovog preleta, ‘CEO’, vrti termiku do 1200m QNH i kreće na zadatak. Prva okretna tačka Šid.
Poletanje na vitlo (320 m visine u 32 sekunde) i kačenje termike. Inicijalan proces centriranja jasno vidljiv na dnu termike.
Prvi krak zadatka (110 km / 326°) se vreme još razvija i negde do okoline Cera ide na bolje. Međutim, u daljini je jasno vidljivo potpuno pokriće tamnim oblacima u rejonu severo-zapadno od reke Save. Vreme nije idealno, na visini postoji blaga komponenta čeonog vetra i terena za vanterensko sletanje nema do Cera. Visine su između 1000 m i 1500 m (visina baze) sve do Save, gde kreće ozbiljno pogoršanje vremena i spuštanje visine baze oblaka.
Severno od Save prvi put se pojavljuje opasnost vanterenskog sletanja, ali Vojvodina je puna njiva i njive su trenutno pogodne za sletanje, stoga se nastavlja dalje. Prva tačka je skraćena za 10-ak km zbog lošeg vremena i okreće se ka Kragujevcu.
Drugi krak (Šid – LYKG)
Drugi krak (169 km / 130°) prolazi pored TENT-a, u čijoj blizini je manja Cu oblaka i prisutnost jakih nisponih struja, što je dovodi do minimuma visine 502 m AGL. Sreća u obliku Cu oblaka odbacuje potrebu za vanterenskim sletanjem i polako se radi na visini za dolet do LYVA, ne bi li se izbegle njive. Ostatak kraka vreme ide na bolje, visine baze raste sa 1300 m na 1900 m QNH i posledično brzina preleta raste.
Minimalna visina 502 m AGL na drugom kraku, oko 10 km JZ od TENT.
LYKG je okrenut bez većih poteškoća sa Cu oblakom i dobrim termičkim stubom unutar same okretne zone.
Treći krak (LYKG – LYVA)
Preostao je poslednji krak ka LYVA (69 km / 286°) sa jedinom preprekom na putu – planinom Rudnik sa svojim nepovoljnim terenima. Približavanje Rudniku jasno ukazuje na to da visina za preletanje nije dostignuta i izvodi se devijacija kursa za više od 90° u desno, ka primerenim terenima za sletanje sa lepim Cu oblacima iznad njih. Ovde se beleži i najniža tačka leta iznad zemlje – 412 m AGL. Ponovno sreća u obliku jakog termičkog stuba (prosek 2+ m/s) odbacuje potrebu vanterenskog sletanja. Lakše se diše, stub se vrti do 1600 m QNH. Sad još jedan termički stub deli od doleta na matični aerodrom.
Prvi zaokret termičkog stuba iznad vinograda, koji je omogućio povratak kući, u podnožju Rudnika (desno).
Vreme ispred je lepo, sa visokim, razvijenim Cu oblacima i ubrzo je dolet osiguran. Sledi planiranje od 42 km i dolet iznad naerodroma na visinu od 350 m QFE.
Finalni dolet ostvaren i planiranje ka LYVA.
Rezultat
347 km preleta (link) odletenog na snazi sunca i efikasnosti jedrilica, kroz 5h 40m borbe sa vremenom.
Ujedno i prvi prelet odleten jedrilicom iz AK Valjevo u ovom veku, kao i prvi prelet jedrilicom u Srbiji od 2020 godine.
Finalni rezultat skoro šestočasovne borbe u vazduhu.
Ovaj let ne bi bio moguć bez izuzetnog rada Aerokluba Valjevo i njegovih članova, zemaljske ekipe, profesionalnog rada kontrole leta Prilazna Beograd, dobrog vremena i malo (više) sreće.
Cela flota je letela
U istom danu, sa aerodroma u Divcima leteo je i Vuk T prelet Divci – Kraljevo.
Zajedno sa ostalim jedrilicama (Blanik L-13, Scleicher K8 i DG-101G) je naleteno u toku vikenda 29h 16m kroz 30 letova u dobrim termičkim uslovima.
Neki početnici su prvi put samostalno jedrili više sati u vazduhu.
Jedriličarstvo se probudilo.